Студије

Наставни планови по областима и студијским програмима

Основне струковне студије:

1) област: Саобраћајно инжењерство:

• студијски програм: Друмски и градски саобраћај

• студијски програм: Заштита од пожара и спасавање
• студијски програм: Безбедност и здравље на раду

• студијски програм: Процесна техника и термотехника
• студијски програм: Машинске конструкције и механизација
• студијски програм: Производно машинство

• модул S1 - Оргаизација саобраћаја и транспорта
,
• модул S2 - Безбедност саобраћаја

• модул М1 - CNC технологије и системи
• модул М2 - Менаџмент у инжењерству
• модул М3 - Постројења и опрема у термотехници и процесној техници

Уже области за које се бирају наставници и припадност предмета ужим областима
Задужење наставника наставом за школску 2011/12. годину

Организација студија

Студије на сваком од Студијских програма основних струковних студија трају три школске године, док специјалистичке струковне студије трају једну школску годину. У оквиру једне школске године планирано је 45 радних недеља у оквиру којих се спроводе све активности. Школска година подељена је на зимски и летњи семестар. Настава у зимском семестару почиње 1. октобра и траје 15 недеља, а у летњем семестару почиње 16. фебруара и траје 15 недеља. У току школске године постоје три распуста и то: зимски у трајању од једне недеље (за Нову годину), пролећни у трајању од једне недеље (за православни Васкрс) и летњи распуст (који почиње 15. јула и завршава се 20. августа). Настава у ВИШСС организована је у оквиру времена од 8 до 21 час.

За полагање испита предвиђено је пет испитних рокова и то: јануарски, априлски, јунски, септембарски и октобарски. Јануарски рок почиње после завршетка наставе у зимском семестру и траје до почетка наставе у летњем семестру. Априлски рок траје једну недељу и у том периоду се не одржава редовна настава. Јунски испитни рок почиње после завршетка наставе у летњем семестру и траје до 15. јула. После летњег распуста организују се септембарски и октобарски испитни рокови у трајању од по три недеље.

Предавања, вежбе и консултације са студентима одржавају се према распореду часова који се утврђује и објављује пред почетак сваког семестра. Распоред предавања, вежби и консултација се објављује на огласној табли и Интернет презентацији ВИШСС.

Студије се изводе тако што се сви облици наставе (активна настава и самостални рад студената) на предмету интегришу, тако да се студенту омогући систематско и континуално савлађивање садржаја предмета. У том циљу у реализацију облика наставе укључени су опрема и учила како би студенти имали очигледне приказе појава, процеса, научних чињеница и достигнућа презентованих на настави (рачунари, видео техника, машине, алати, апарати и уређаји у лабораторијама и радионицама и др.).

Предавања и вежбе изводе се у амфитеатрима, учионицама, рачунарским учионицама, лабораторијама и радионицама школе као и у предузећима и установама са којима ВИШСС има споразуме о образовној и стручној сарадњи.

Активности студената на једном предмету завршавају се полагањем испита. Након полагања испита формира се коначна оцена студента на предмету (према дефинисаном и усвојеном поступку) и тиме студент стиче ЕСПБ - бодове тог предмета.

Правила студија

Студије на Студијском програму спроводе се по одређеним правилима. Основ за постављање правила студија су Закон о високом образовању уз настојања да се задовољи интересовање и могућност студената, уз очување квалитета студија.

Студијски програм се реализује наставом из предвиђеног броја предмета. Наставни план за сваки од студијских програма садржи попис предмета са фондовима часова за њихово извођење, бројем предиспитних обавеза по предмету и бодовним вредностима за сваки предмет у складу са ЕСПБ - бодовима. У наставном плану је означен и статус предмета следећим ознакама: оф-обавезни фиксни предмет; oп-обавезни померљиви предмет; из-изборни предмет.

При упису сваке школске године студент уписује предмете из наставног плана Студијског програма који су обавезни за ту годину студија (оф-предмети) и предмете по свом избору (оп-предмети) и изборне предмете (из-предмети), ако су предвиђени за годину коју студент уписује.

Студент основних струковних студија који се финансира из буџета опредељује се за онолико предмета колико је потребно да оствари најмање 60 ЕСПБ - бодова.

Студент основних струковних студија који се сам финансира опредељује се за онолико предмета колико је потребно да оствари најмање 37 ЕСПБ - бодова.

Студент који не оствари 37 ЕСПБ - бодова у току уписане школске године, обнавља упис у исту годину студија, са статусом студента који се сам финансира. У обновљеној години студија студент уписује оне предмете које није положио.

Студент који не положи испит из обавезног фиксног предмета (оф) до почетка наредне школске године, поново уписује исти предмет.

Студент који не положи изборни предмет (из), може поново уписати исти или се определити за други изборни предмет.

Наставним планом, распоређени су предмети по годинама студија и препоручује се студенту да их уписује у том редоследу. Међутим студенту се пружа могућност да промени редослед уписа предмета с обзиром на категоризацију предмета на: обавезне фиксне (oф) и обавезне померљиве (оп).

Обавезни померљиви предмети могу се похађати у текућој или наредној години студија. Ако се остављају за наредну годину, уместо њих се, по слободном избору студента, уписују обавезни померљиви предмети наредне године.

Уписом наредне године студија студент уписује обавезне фиксне предмете те године, затим обавезне померљиве предмете претходне године уколико их евентуално није уписао и положио, па тек онда обавезне померљиве текуће или наредне године.

Стручни назив кога студент стиче завршетком студија

Основне струковне студије:

• Студент који заврши студије у једном од студијских програма из области Машинско инжењерство, стиче диплому са стручним називом Струковни инжењер машинства уз навођење у дипломи назива студијског програма.

• Студент који заврши студије у области Инжењерство заштите животне средине и заштите на раду, и то:
   - на студијском програму Заштита од пожара и спасавање, стиче диплому са стручним називом Струковни инжењер заштите животне средине уз навођење у дипломи назива студијског програма.
   - на студијском програму Безбедност и здравље на раду, стиче диплому са стручним називом Струковни инжењер заштите на раду уз навођење у дипломи назива студијског програма.

• Студент који заврши студије у области Саобраћајно инжењерство, стиче диплому са стручним називом Струковни инжењер саобраћаја уз навођење у дипломи назива студијског програма.

Специјалистичке струковне студије:

• Студент који заврши студије у једном од студијских програма из области Машинско инжењерство, стиче диплому са стручним називом Специјалиста струковни инжењер машинства.

• Студент који заврши студије у области Саобраћајно инжењерство, стиче диплому са стручним називом Специјалиста струковни инжењер саобраћаја.

Студент који заврши Високу инжењерску школу струковних студија - ТЕХНИКУМ ТАУРУНУМ, уз одговарајуће радно искуство може стећи лиценцу за обављање одређених послова, коју издаје надлежно министарство.