Studije

Nastavni planovi po oblastima i studijskim programima

Osnovne strukovne studije:

1) oblast: Saobraćajno inženjerstvo:

• studijski program: Drumski i gradski saobraćaj

• studijski program: Zaštita od požara i spasavanje
• studijski program: Bezbednost i zdravlje na radu

• studijski program: Procesna tehnika i termotehnika
• studijski program: Mašinske konstrukcije i mehanizacija
• studijski program: Proizvodno mašinstvo

• modul S1 - Orgaizacija saobraćaja i transporta
,
• modul S2 - Bezbednost saobraćaja

• modul M1 - CNC tehnologije i sistemi
• modul M2 - Menadžment u inženjerstvu
• modul M3 - Postrojenja i oprema u termotehnici i procesnoj tehnici

Uže oblasti za koje se biraju nastavnici i pripadnost predmeta užim oblastima
Zaduženje nastavnika nastavom za školsku 2011/12. godinu

Organizacija studija

Studije na svakom od Studijskih programa osnovnih strukovnih studija traju tri školske godine, dok specijalističke strukovne studije traju jednu školsku godinu. U okviru jedne školske godine planirano je 45 radnih nedelja u okviru kojih se sprovode sve aktivnosti. Školska godina podeljena je na zimski i letnji semestar. Nastava u zimskom semestaru počinje 1. oktobra i traje 15 nedelja, a u letnjem semestaru počinje 16. februara i traje 15 nedelja. U toku školske godine postoje tri raspusta i to: zimski u trajanju od jedne nedelje (za Novu godinu), prolećni u trajanju od jedne nedelje (za pravoslavni Vaskrs) i letnji raspust (koji počinje 15. jula i završava se 20. avgusta). Nastava u VIŠSS organizovana je u okviru vremena od 8 do 21 čas.

Za polaganje ispita predviđeno je pet ispitnih rokova i to: januarski, aprilski, junski, septembarski i oktobarski. Januarski rok počinje posle završetka nastave u zimskom semestru i traje do početka nastave u letnjem semestru. Aprilski rok traje jednu nedelju i u tom periodu se ne održava redovna nastava. Junski ispitni rok počinje posle završetka nastave u letnjem semestru i traje do 15. jula. Posle letnjeg raspusta organizuju se septembarski i oktobarski ispitni rokovi u trajanju od po tri nedelje.

Predavanja, vežbe i konsultacije sa studentima održavaju se prema rasporedu časova koji se utvrđuje i objavljuje pred početak svakog semestra. Raspored predavanja, vežbi i konsultacija se objavljuje na oglasnoj tabli i Internet prezentaciji VIŠSS.

Studije se izvode tako što se svi oblici nastave (aktivna nastava i samostalni rad studenata) na predmetu integrišu, tako da se studentu omogući sistematsko i kontinualno savlađivanje sadržaja predmeta. U tom cilju u realizaciju oblika nastave uključeni su oprema i učila kako bi studenti imali očigledne prikaze pojava, procesa, naučnih činjenica i dostignuća prezentovanih na nastavi (računari, video tehnika, mašine, alati, aparati i uređaji u laboratorijama i radionicama i dr.).

Predavanja i vežbe izvode se u amfiteatrima, učionicama, računarskim učionicama, laboratorijama i radionicama škole kao i u preduzećima i ustanovama sa kojima VIŠSS ima sporazume o obrazovnoj i stručnoj saradnji.

Aktivnosti studenata na jednom predmetu završavaju se polaganjem ispita. Nakon polaganja ispita formira se konačna ocena studenta na predmetu (prema definisanom i usvojenom postupku) i time student stiče ESPB - bodove tog predmeta.

Pravila studija

Studije na Studijskom programu sprovode se po određenim pravilima. Osnov za postavljanje pravila studija su Zakon o visokom obrazovanju uz nastojanja da se zadovolji interesovanje i mogućnost studenata, uz očuvanje kvaliteta studija.

Studijski program se realizuje nastavom iz predviđenog broja predmeta. Nastavni plan za svaki od studijskih programa sadrži popis predmeta sa fondovima časova za njihovo izvođenje, brojem predispitnih obaveza po predmetu i bodovnim vrednostima za svaki predmet u skladu sa ESPB - bodovima. U nastavnom planu je označen i status predmeta sledećim oznakama: of-obavezni fiksni predmet; op-obavezni pomerljivi predmet; iz-izborni predmet.

Pri upisu svake školske godine student upisuje predmete iz nastavnog plana Studijskog programa koji su obavezni za tu godinu studija (of-predmeti) i predmete po svom izboru (op-predmeti) i izborne predmete (iz-predmeti), ako su predviđeni za godinu koju student upisuje.

Student osnovnih strukovnih studija koji se finansira iz budžeta opredeljuje se za onoliko predmeta koliko je potrebno da ostvari najmanje 60 ESPB - bodova.

Student osnovnih strukovnih studija koji se sam finansira opredeljuje se za onoliko predmeta koliko je potrebno da ostvari najmanje 37 ESPB - bodova.

Student koji ne ostvari 37 ESPB - bodova u toku upisane školske godine, obnavlja upis u istu godinu studija, sa statusom studenta koji se sam finansira. U obnovljenoj godini studija student upisuje one predmete koje nije položio.

Student koji ne položi ispit iz obaveznog fiksnog predmeta (of) do početka naredne školske godine, ponovo upisuje isti predmet.

Student koji ne položi izborni predmet (iz), može ponovo upisati isti ili se opredeliti za drugi izborni predmet.

Nastavnim planom, raspoređeni su predmeti po godinama studija i preporučuje se studentu da ih upisuje u tom redosledu. Međutim studentu se pruža mogućnost da promeni redosled upisa predmeta s obzirom na kategorizaciju predmeta na: obavezne fiksne (of) i obavezne pomerljive (op).

Obavezni pomerljivi predmeti mogu se pohađati u tekućoj ili narednoj godini studija. Ako se ostavljaju za narednu godinu, umesto njih se, po slobodnom izboru studenta, upisuju obavezni pomerljivi predmeti naredne godine.

Upisom naredne godine studija student upisuje obavezne fiksne predmete te godine, zatim obavezne pomerljive predmete prethodne godine ukoliko ih eventualno nije upisao i položio, pa tek onda obavezne pomerljive tekuće ili naredne godine.

Stručni naziv koga student stiče završetkom studija

Osnovne strukovne studije:

• Student koji završi studije u jednom od studijskih programa iz oblasti Mašinsko inženjerstvo, stiče diplomu sa stručnim nazivom Strukovni inženjer mašinstva uz navođenje u diplomi naziva studijskog programa.

• Student koji završi studije u oblasti Inženjerstvo zaštite životne sredine i zaštite na radu, i to:
   - na studijskom programu Zaštita od požara i spasavanje, stiče diplomu sa stručnim nazivom Strukovni inženjer zaštite životne sredine uz navođenje u diplomi naziva studijskog programa.
   - na studijskom programu Bezbednost i zdravlje na radu, stiče diplomu sa stručnim nazivom Strukovni inženjer zaštite na radu uz navođenje u diplomi naziva studijskog programa.

• Student koji završi studije u oblasti Saobraćajno inženjerstvo, stiče diplomu sa stručnim nazivom Strukovni inženjer saobraćaja uz navođenje u diplomi naziva studijskog programa.

Specijalističke strukovne studije:

• Student koji završi studije u jednom od studijskih programa iz oblasti Mašinsko inženjerstvo, stiče diplomu sa stručnim nazivom Specijalista strukovni inženjer mašinstva.

• Student koji završi studije u oblasti Saobraćajno inženjerstvo, stiče diplomu sa stručnim nazivom Specijalista strukovni inženjer saobraćaja.

Student koji završi Visoku inženjersku školu strukovnih studija - TEHNIKUM TAURUNUM, uz odgovarajuće radno iskustvo može steći licencu za obavljanje određenih poslova, koju izdaje nadležno ministarstvo.